Rulet je kazino igra nazvana po francuskoj reči za mali točak – rulet. Već 300 godina igrači širom sveta uživaju u ovoj igri. Istorija ruleta vraća nas u vreme kada su se prve forme ruleta pojavile u Evropi tokom 17. i 18. veka. Smatra se da je Blez Paskal, poznati francuski matematičar i naunik, izmislio mehanizam ruleta 1657. godine. Nema sumnje da je rulet jedna od najpopularnijih igara i da se igra u svakom kazinu sveta. Igrači je vole jer ima brojne mogućnosti opklade koje se mogu birati, što daje igračima priliku da pronađu ulog koji im najviše odgovara. Druge prednosti koje su doprinele popularnosti ruleta su njegova jednostavna pravila i dobra šanse za pobedu stavljanjem dobrih opklada.
Kao jedna od najpoznatijih kazino igara svih vremena, rulet je često bio predmet mnogih analiza i kalkulacija. Igra izgleda dovoljno jednostavno i ima mogućnost da igračima donese mnogo novca sa samo jednim spinom točka. Od trenutka kada je igra osmišljena, igrači pokušavaju da osmisle pobedničku strategiju kako bi pobedili igru u kojoj se čini da je sve zasnovano na čistoj sreći. Postoji čitav niz knjiga, statistika i vebsajtova koji tvrde da su otkrili apsolutno dokazan način da pobede rulet. Klasični rulet je podeljen u tri glavne kategorije Evropski, Francuski i Amerilki rulet.
Šta razlikuje Američki, Francuski i Evropski rulet
Postoje određeni apsekti koji razlikuju ova tri vrste ruleta jedne od drugih. Ovo je važno jer razumevanje različitih prvila je potrebno kako bi se razumele i strategije koje se koriste. Postoje određeni faktori koji su jedinstveni za neki od tri ruleta ili su karakteristični za sva tri.
Evropski i Francuski rulet se igraju na istom točku Evropskog ruleta, a postoji još samo jedna varijanta točka za rulet i ona se koristi samo u Sjedinjenim američkim državama.
Točkovi Američkog ruleta imaju dve odvojene nule (0,00), dok točak Evropskog ruleta ima samo jednu nulu. Zbog duple nule, kuća ima 5,3 odsto prednosti u odnosu na igrače u Američkom ruletu. Pošto točak Evropskog ruleta ima samo jednu nulu, prednost kuće u Američkom ruletu u odnosu na igrače je smanjena u Evropskom na solidnih 2,7 odsto.
Igrači će u Američkom ruletu izgubiti sve uloge ako dođe jedna ili dve nule. Frekvencija dolaska nule je skoro prepolovljena u Evropskom ruletu, ali će igrači svejedno izgubiti sve uloge ako dođe nula kao što je slučaj u Američkom ruletu. U Francuskom ruletu, igrači neće izgubiti sve uloge odjednom ako dođe nula, već samo polovinu ukupne sume. U jednoj varijanti Francuskog ruleta igrač mora da dobije dve uzastopne nule ili neće izgubiti ništa od svojih uloga.
Iz svega je lako izvući zaključak da Francuski rulet daje igračima najbolje šanse za pobedu. Evropski rulet obezbeđuje jednaku šansu kako za igrače tako i za kuću, dok u Američkom ruletu kuća ima najbolje šanse za dobitak.
Najpoznatiji sistemi rulet strategije
U njih spadaju Martingale (najpoznatiji kao progresivna rulet strategija), Fibonači (najbolja strategija za veliki odnos opklada), Obrnuti Martingale (najbolja da igrači dođu do pobedničkog niza), Labušer (najpoznatija po velikim isplatama), Džejms Bond (najpopularnija strategija direktnog klađenja) i D’Alembert (najpoznatiji rulet sistem niskog rizika).
Martingale sistem je najpopularniji i najčešće korišćena rulet strategija. Koncept ove strategije je prilično jednostavan. Igrač uvećava ulog posle svakog gubitka i kada u nekom trenutku pobedi, vratiće sav izgubljeni novac i početi da ulaže početnu sumu novca ponovo. Deluje prilično logično i veoma je jednostavno za razumevanje i korišćenje. Igračima nije potrebno znanje matematike ili da budu nadareni za strategiju kako bi koristili ovaj sistem. Međutim, iskusni igrači ruleta ne vole ovaj sistem i ne koriste ga uopšte. Martingale je prilično rizičan i zapravo povećava šasne ugrača da pobedi, ali na kratke staze. U sutini igrač ulaže mnogo da bi dobio malo. Igrač će verovatno osvojiti više spinova nego inače, ali će sume biti manje, dok bi potencijalni gubici mogli da budu veoma veliki.
Fibonači sistem je jedan od najsigurnijih sistema rulet strategija, posebno kada se poredi sa progresivnim metodom kakav je Martingale. Uprkos ukupnoj sigurnosti, Fibonači ima potencijal da igraču donese pobede. Mada je i dalje u pitanju progresivni sistem rasta uloga, povećanje uloga nije veliko kao kod drugih sistema. To znači da će igraču biti potrebon više vremena da vrati sve svoje gubitke posle lošeg niza, ali oni neće biti tako veliki kao što je slučaj prilikom korišćenja Martingale sistema.
Obrnuti Martingale sistem (poznat i kao Paroli) smatra se za jednu od najstarijih strategija kada je kockanje u pitanju. Postoje dokazi da je ova strategija korišćena u Italiji još u 16. veku u igri Baset. U sadašnjosti, sistem je naširoko korišćen u igranju ruleta i bakarata, ali se može primeniti u gotovo svakoj igri u kojoj su opklade sa šansom za dobitak oko 50 odsto kao što su kreps, sik bo, pa čak i blekdžek uz neke modifikacije. Ovo je progresivni sistem što znači da igrač povećava svoj ulog kada se određeni uslovi ispune.
Labušer strategija ime je dobila po Henriju Labušeru, bogatom britanskom aristokrati koji je živeo u 19. veku, političaru, novinaru i strastvenom kockaru čija je specijalnost bila rulet. On je osmislio zanimljivu strategiju koja je dobila ime po njemu. Labušer sistem je nešto kompleksiniji kada se poredi sa Martingale sistemim ili Fibonačijem, ali igrači lako mogu da ga nauče uz malo vežbe. U suštini, to je lak sistem za korišćenje koji se može upotrebiti sa skoro svakom igrom za kazino.
Džejms Bond sistem – Za razliku od filmova gde tajni agent Džejms Bond, kao strastveni kockar, igra bakarat i poker, u knjizi ”Kazino Rojal” Bond igra rulet. Najbolji agent birtanske krune je zapravo razvio sopstveni sistem igranja, kreiran da nadmaši šanse i okrene ih u njeogvu korist (u jednom trenutku koristi i Labušer sistem). Od trenutka kada je knjiga ”Kazino Rojal” Objavljena, sistem je postao veoma popularan među igračima ruleta i danas se naziva Džejms Bond sistem.
D’Alembert sistem je osmislio Žan-le-Rond D’Alembert, matematičar koji je uprkos teškoj životnoj situaciji uspeo da dođe do dobrog obrazovanja i vremenom kreira sistem za rulet koji je poneo njegovo ime i koriste ga i danas igrači. Sistem je voema jednostavan, a osnovna ideja je slična Martingale sistemu uz bitnu razliku da je kod D’Alembert sistema progresija uloga mnogo ravnomernija što ga čini jednim od najsigurnijih i najlakših sistema za korišćenje.
Postoji li strategija koja je 100 odsto sigurna
Ima jedna veoma važna stvar koju bi apsolutno svaki igrač trebalo da zna i ima na pameti. Kazina nisu glupi. Oni neće tek tako dozvoliti igračima da igrajuz za pravi novac koji se može lako osvojiti. Na takav način bi izgubili mnogo novca. Svakako da igrači mogu da imaju neke veliek spinove, ali na kraju, kuća uvek dobija ma šta igrač uradio.Kada je u pitanju rulet, zapravo postoji nekoliko metoda koji će igračima pomoći da povećaju svoje šanse za dobitak. Međutim, nijedan od tih metoda ne radi u svakom trenutku, to je jedino sigurno. Element šanse u ruletu je mnogo jači nego u bilo kojoj drugoj kazino igri. Jednom kada točak počne da se vrti, niko ne može sa sigurnošću da predvidi kakav će ishod biti. Jedna stvar je sigurna i mora odmah da se raščisti – ne postoji siguran metod pobede na ruletu. Nijedna statistička analiza ili kalkulacija šansi ne mogu da kažu na koji će sledei broj stati kuglica. Ipak, postoje strategije koje imaju mogućnost da pomognu igračima da poboljšaju svoju igru.
Tipovi rulet strategija
Postoji nekoliko rulet strategija i zbog toga je neophodna kategorizacija. Najlakši način da se tome pristupi je podela svih metoda u dve grupe. U prvoj grupi su strategije koje se baziraju na povećanju uloga posle jedne runde, a u drugoj su metodi u kojoj ulog ostaje isti.
Progresivno ulaganje
Progresivne strategije su kreirane oko koncepta povećanja veličine uloga igrača posle jedne odigrane runde. Jedna od najpoznatijih i naširoko korišćenih strategije, Maritngale sistem, je odličan primer progresivne strategije. Martingale strategija predviđa da igrač duplira ulog posle svakog gubitka. Ovaj metod je popularan jer je veoma direktan i dobar za nove igrače. U realnosti međutim, ova strategija je veoma rizična i retko će iskusni igrači igrati po ovoj strategiji.
Još jedan popularan metod je Paroli sistem, inače poznat kao Obrnuti Martingale. Ova strategija predviđa da igrači dupliraju ulog svaki put kada pobede u rundi, što je čini nešto sigurnijom u odnosu na klasični Martingale. Neki igrači će možda pomisliti da igraju samo sa novcem kazina koristeći ovu strategiju, ali to je veoma retko slučaj.
Martingale i Paroli sistemi su klasifikovani kao brze progresije, dobro funkcionišu za spoljašnje uloge sa verovatnoćom od blizu 50 odsto i dobar su način kompenzacije za sve gubitke koje igrač ima.
Sistemi sa ravnomernom progresijom su mnogo bolji za uloge u igri. Igrač neće pobeđivati često, ali kada bude pobedio, mogao bi da ima i više novca od onog koji je izgubio. Dobar primer ove progresije je D’Alembert metod.
Mnogi igrači primenjuju matematičku sekvencu koju je osmislio Fibonači kako bi ulagali progresivno, ali sigurno. Iako se ovaj sistem smatra mnogo sigurnijim od Martingale sistema, ima način da igrač ostvri veliki dobitak koristeći ga.
Ulozi bez progresije
Drugi tip strategija nije baziran na progresivnom ulaganju. Na ovaj način će igraču biti sdugerisano ili da zadri istu visinu uloga tokom cele igre ili da ulog promeni onako kako njemu najviše odgovara.
Manje poznat, ali veoma zabavan sistem je takozvana Džejms Bond Strategija. Osmišljena od strane Jana Fleminga tvorca Džejmsa Bonda i korišćena od strane najpoznatijeg britanskog tajnog agenta, ovaj ravnomerni sistem ulaganja pokriva više od pola stola u ulozima i na taj način pokušava da preokrene šanse u igri na stranu igrača. Naravno, to na kraju ne uspeva.
Još jedna popularna strategija je ulaganje na susedne brojeve na stolu. U osnovi, ovo podrazumeva raspodelu uloga i smeštanje uloga na pet brojeva koje se na rulet točku nalaze jedan poed drugog. Ukoliko igrač želi da uloži na određeni broj, ulaganje na brojeve blizu njega je dobra ideja. Logika iza ovakvog uloga kaže da igrač na taj način povećava sopstvene šanse da pobedi ukoliko kuglica promaši džep koji je igrač prvobitno izabrao. Ovakva igra je dozvoljena uglavnom u Francuskom ruletu.
Zašto ne postoji savršena strategija za rulet
Igrači ne treba da zaborave da je glavni cilj svakog kazina da uzme novac od igrača. Zbog toga je rulet osmišljen na takav nain da nijedna strategija neće garantovano raditi u svakom trenutku. Limit kuće koji je ubačen u pravila igre garantuje da će kazino uvek nositi pobedu na duge staze bez obzira na sve pobede koje igrač ostvari. Igrač će osvojiti neke spinove, neke će izgubiti, ponekad će uspeti i da osvoji neki veći novac, a ponekad će napustiti sto sa gubitkom. To je jednostavno način igranja ruleta i to ga čini tako uzbudljivim i primamljivim.
Koja je najbolja rulet strategija
Ima mnogo rulet strategija koje su dostupne igračima i koje su razvijane za specifilna rulet pravila i odnos opklada. Zbog toga i ne postoji strategija koja može da podmiri sve mogućnosti kada je rulet u pitanju.
Da li strategije funkcionišu
Neke od rulet strategija dolaze blizu toga da funkcionišu u gotovo 100 odsto potencijalnih scenarija, ali na duge staze kuća će uvek imati prednost. Moderne tehnologije su dale mogućnost kazinima da vode savšrene fizičke i virtuelne rulete koji će uvek imati slučajni ishod.
Kako pobediti rulet
Šansa uvek igra veliku ulogu u ruletu, pa čak i opklade sa velikim mogućnostima imaju zapravo manje od 50 odsto šansi za pobedu. Ulozi sa većim isplatama na drugoj strani su i mnogo rizičnije. Na duže staze su jednake opklade mnoo bolje kada je dobitak u pitanju, ali neizbežno je da će biti i gubitka. Korišćenje nekog sistema se smatra prednošću, ali je dokazano da ne postoji savršena rulet strategija.
Pristrasni točak
Povremeno igrači pričaju o iskorišćavanju pristrasnog točka, a sve počliva na ideji da je točak ruleta objekat i nije savršeno napravljen, pa će zbog tog neki brojevi izlaziti češće od drugih. Ako igrači mogu predvide koji će brojevi češće izlaziti, to znači da će imati prednost u odnosu na kazino. Međutim, ova strategija ima nekoliko problema.
Pre svega, da bi igrači imali bilo kakvu statističku preciznost morali bi da imaju zabeležene rezultate makar poslednjih 2000 spinova. Većina točkova za rulet napravi oko 40 spinova za jedan sat, što znači da bi igrači morali da prate rezultate iz poslednjih 50 sati. Čak i posle tolikog posla, igrači bi mogli da otkriju da točak nije pristrasan i morali bi sve da počnu ispočetka. Čak i ako točak zaista pokaže pristrasnost, to možda neće biti u tolikoj meri prikazano da bi se stekla prednost u odnosu na kuću.
Praćenje krupijea
Neki igrači misle da će krupije konstantno puštati kuglicu u točak istom brzinom svaki put iz čiste navike i zbog toga smatraju da mogu da predvide gde će se kuglica zaustaviti. Ovakva strategija nije praktična. Ne samo što će igrač morati da proceni koliko brzo krupije okreće kuglicu, već mora da proceni i koliko brzo će krupije okretati točak. U obzir se mora uzeti i odskok kuglice, a to će doneti mnogo nepoznatih, pa je samim tim ova strategija daleko od pobedničke.
Zaključak
Mada rulet strategije ne mogu da garantuju pobedu u svakoj ruci, mogu da pomognu igračima da osvoje još novca. U najvećem broju slučajeva, kombinujući ono što igrači već znaju o ruletu sa postojećim strategijama će doneti najbolji mogući rezultat. Bez obzira na koji se pristup igrači odluče, neka im uvek prvi cilj bude da se zabave.
